Ja sam pomalo umoran od ovakvih komentara. Kada razmisljam o svim secesijama koje su se desile na podrucju bivse Jugoslavije upada u oci jedno.
Na svim tim podrucjima ljudi su bolje receno narodi zeleli odcepljenje. I to je tako. Slovenci, Hrvati, Makedonci, Albanci, Bosanski Muslimani i na kraju Crnogorci.
Dakle nacije su se odvajale, i to gotovo jednosglasno osim u slucaju Crnogoraca.
Dakle svi Slovenci, HRvati... su to zeleli. Vojvodina bi bila jedini primer da se Srbi odvajaju od Srba i samim tim zvuci besmisleno.
Sve nacije u bivsoj Jugoslaviji su imale slobodne izbore gde su vecinom izabrali stranke koje su za secesiju.
U Vojvodini je pobedio DS i to samo zato sto mu je na celu Boris Tadic, da je neki regionalni lider bio na celu liste od te pobede ne bi bilo nista.
Ovo hocu da kazem, nemaju Srbi u Vojvodini drugog lidera i druge lidere od Srba u Beogradu ili Sumadiji ili ma gde u Srbiji.
Canak u Vojvodini ima nekis svojih par procenata glasova i on niti govori niti moze govoriti u ime Vojvodine. Moze pricati u svoje ime i to je sve.
Da bi secesija Vojvodine bila uspesna, moraju se pojaviti toliko jake stranke i pokreti medju Srbima, koji bi prakticno stvorili novu naciju, vojvodjansku.
Ko god zivi ovde zna da je to nemoguca i smesna misija.
Odvajanje Vojvodine od Srbije od strane NATO bi ovoga puta morala biti klasicna okupacija, jer promeniti volju nacije, ljudi u Vojvodini nije moguece.
Niti je to u tradiciji Srba u Vojvodini niti zele to.
Dakle nema bojazni dok god stranke iz Beograda uslovno govoreci imaju vecinu secesije nece biti, ili neko misli da ce Tadic prepustiti vlast Pajticu?
A ako neko zeli secesiju sa zapada ovaj put morace to da urade i bez privida legitimnosti, morace je nametnuti onako kako je Srbima u RS nametnuo BiH.
Koliko je to izvesno ne verujem, oni vec sada kontorlisu vlastu u Srbiji sto bi je jos okupirali, imaju konacno i puno svojih muka. Vojvodina im ne treba, nismo toliko vazni.

Podsetio bih Dejana (iz komšijskog Sombora ili okoline) na dešavanja u Crnoj Gori. Liberalna stranka CG je imala program sličan LSV-u u Vojvodini i imala sličan broj glasova. Crnogorci su bili za zajedničku državu. Bili su veći Srbi od Srba. Njihova želja je bila da ostanu u zajedničkoj državi. Deset godina kasnije oni oni su postali nezavisna država. Za to su glasale sve manjine sem srpske i deo Crnogoraca.

Za deset godina deca koja danas imaju 8 godina imaće pravo glasa. U međuvremenu će oni i njihovi godinu, dve ili više stariji drugari slušati o sastancima premijera Srbije i Vojvodine. Na pomen glavnog grada neki od njih, ako ne svi, će pomisliti na Novi Sad. Imaće VANU, Razvojnu banku Vojvodine i gomilu drugih vojvođanskih institucija i naziva...
I onda će se pred njih postaviti pitanje: A zašto mi plaćamo duplu administraciju? I oni će - razumno - odgovoriti da im to ne treba i da hoće da plaćaju jednu... Onu koja ima je bliža... I koja od poslednjeg Ustava mnogo više utiče na kvalitet života građana Vojvodine... Novosadsku.
Njih ne možete optužiti za izdaju nacionalnih interesa... Jer oni to neće uraditi iѕ loše namere...
Ako ovaj Statut prođe, onda je sve spremno da se crnogorski recept ponovi...
Ako ovaj Statut prođe, onda su poslanici iz uže Srbije (koji čine većinu u parlamentu), pokazali da ništa nisu naučili... Ili su se jeftino prodali.

Pitate se da li je moguce odvajanje Vojvodine od Srbije? Realno jeste. Da su kojim slucajem pobedile te "patriotske" stranke to bi bilo lako izvodljivo. Cim bi oni poceli da skrecu sa puta ka EU, okrecu nase zastave naopako da bi glumili vece Ruse od Putina i sl. odmah bi porastao broj stanovnistva koje zeli da se odvoji od Srbije (narocito medju manjinama, ali ne samo medju njima) jer definitivno ne bi hteli da zive u takvoj zemlji. Ne samo to, vec bi za tako nesto sigurno dobili podrsku spolja, jer se je logicno da se male neposlusne drzave destabilizuju i kaznjavaju.

Pokrajinski odbor DS nije nikakva autonomna organizacija. U nasim strankama ne postoji nista drugo osim lidera i one ne postoje bez lidera. Tacka. Nazalost.
Dakle nikakve samostalne politike DS ne moze biti. Da je neka secesija Vojvodine nemoguca svedoci i politika SVM oni se bore za neku svoju lokalnu samoupravu na severu Vojvodine a ne za autonomiju Vojvodine kao celine.
No da se slozim sa prethodnim komenarom, ako svoju politiku svedete na nivo konfrontacije sa zapadom onda je logika kaznjavanja i poraza neminovna.
Ne znam odakle ta ideja da se u konfrontaciji sa zapadom moze profitirati.
Ima nesto u sprskoj politickoj istoriji suicidno. SUkob sa jacim po cenu propasti. Cemu to?
1999 godine svako je znao kako ce zavrsiti sukob izmedju SRJ i NATO, pa ipak mnogi i danas misle da je Srbija ispravno postupila kada je odbila ultimatum.
Da je pobedila politika konfrontacije poraz bi bio neminovan mozda i u Vojvodini.
Ovako, nista od toga.
Crna Gora je druga prica, i istoriski i fakticki.
No i bez istorije Crna Gora je otisla zato sto su mislili da ih ceka sretniji zivot van zajendice.
Dakle drzava se ne brani, deklaracijama, pateticnim komentarima, vec poboljsanjem kvaliteta zivota.
A u Vojvodini se bolje zivi pod upravom DS, to je cinjenica i zato su pobedili u maju. Jednostavno, i ako se zivot poboljsa smanji nezaposlenost, ako nastavi ovako, pa sto bi se neko odvajao. Srbija mora da se suoci sa regionalnim nejednakostima, i potrebom ravnomernog razvoja istina, potrebna je korisna solidarnost, ali ne po cenu prelivanja novca iz Beograda i Vojvodine ka jugu Srbije.
I da skratim, slazem se sa misliocem, da je pobedio DSS u maju nastradali bi.
Jer njihova jedina platforma je parodija na kosovski boj.
Znamo da smo slabiji, znamo da ne mozemo nista uciniti, znamo da ce nas pobediti, ali mi cemo se svakako junacki boriti do kraja. Do smrti. Kao u prvom svetskom ratu, po cenu bioloskog sloma. Glasaci su rekli u maju ne hvala. I opet ce ako ih neko pita.

Bez želje da ulazim u priču o tome koliko je smešno pričati o mogućnosti postojanja demokratije(sem u malim sredinama ili kad je pola stanovništva porobljeno),hteo bih da kažem nešto o Evrovojvodini i o "ljudi-su-stoka" ideologiji kojoj pripadaju anti-suverenisti Srpske nacionalnosti sa područja iste.
Scenario stvaranja Evrovojvodine je u toku,nije bitan Statut,već propaganda.Vojvođani su izloženi EU-ili-smrt propagandi podjednako kao i svi stanovnici Srbije,ali bitan broj manjina,različite kulture itd,pojačavaju njen uticaj.Glavna bitka se vodi u glavama tih ljudi,a ne u Skupštini Srbije.
Međutim iz izlagnja Dejana i njemu sličnih dolazimo da suštine,nije sama propaganda problem,već ideologija koju ona širi.
A to je već pomenuta ideologija....
Da pojasnim-po tom sistemu mišljenja i uverenja,ljudi imaju samo jednu svrhu-preživljavanje.
Sve što čine,sve što misle mora se podretiti tome.
Tako da ako je neko rob,to što radi,što dobija da jede,što ima gde da spava je najbitnije i to se ističe,bitno je da namiruje potrebe zbog kojih postoji.Pustiće mu par sati filma koji mu govore da je slobodan,puštaće mu muziku koja priča o Svetim nagonima,slušaće tv programe gde će ga uveravati da je slab,nebitan,potrošan ali slobodan!On će verovati u to i svakih 2,3 meseca će ga prskati i terati da zaokružuje neke brojeve koji mu kažu da zaokruži....I to što ga kradu,prate,maltretiraju,biju i na kraju i ubijaju,to je kolarerarna šteta u sveopštoj naprednosti našeg sveta.Jer nemože se protiv jačeg,pa da udarimo na slabijeg...

Potsetio bih autora teksta da je "Vojvođanski" separatizam, računajući od 06.10.1988.godine, počeo ne sa zastavama ili sa grbovima, nego sa "bezazlenim" nalepnicama sa štampanim latiničnim slovom V koje su se još tokom studentskih protesta 1996/7. godinu pojavile na nemalom broju automobila na području naše nam Pokrajine.Međutim, kako su pomenute nalepnice preferirali gotovo isljučivo protivnici Miloševićevog režima na ovaj tihi separatizam niko od ondašnje "nacionalno svesne i odgovorne" opozicije nije želeo da ukaže, a kamo li da se distancira od istog. Milošević je(čitaj vlast) očigledno bio prioritet zbog koga je trebalo skrenuti pogled, "zažmuriti" na oba oka ili šta već samo da se ne bi okrnjio antimiloševićki blok. Što se tiče indolencije bivšeg režima i o njoj bih mogao nešto reći, ali neki drugi put.